Uspon

Verovati ljudima, to najveća je greška
Iza leđa vadi noževe, dok u lice se smeška
Nedam više nikom da mi se sere ne sneška
Stihovi me koštaju olovka teška
Podigo se sam nije me digla ni cesta
Samo čekam dan da odem od ovog mesta
Sve što se dešava samo deo je testa
Napravite mesta 10 na 1 orkestar
Rek'o sam pričaj, ali sebi prljaš obraz
Ne možeš mi ništa već sam naviko na poraz
Trčim sto na sat I ako boli svaki korak
Noć je brate duga znam da mene čeka zora
Naviko na ljude, al' ljudi nisu na mene
Ljudi mene ne prate, prate me crne sene
Moji putevi su poput urezane stene
Ako moje srce jebe, pusti ga da vene

Padala je kiša, oni rekli su mi kisni
Niko te ne čuje slobodno vrišti
Držali su otrov rekli mi zini
Najveći masakr se napravi u tišini

Svaki dan je depra, al' za uspon ja se spremam
Dal' da imam lažne prijatelje, il' da ih nemam
Ljudi su jebeno isti, reakcije identične
I kažeš im šta misliš reakcije patetične
Svi potpuno isti, svi rade na šablone
Podignute gore da te bace I slome
Boli njih sve kurac, kol'ko radiš šta ti znači
Ko je stvarno ko pokažu nevidljivi znaci
A znam kakav je osećaj kada mesto se maši
Imate ljude, al' ni oni nisu vaši
Svako te gleda čudno kad ne pripadaš masi
Kada si drugačiji svaki kreten te se plaši
Mi mislimo glavom, pa vam ličimo ma zlikovce
Ne pitaj me zašto više ne verujem nikome
Verovati ljudima, to najveća je greška
Iza leđa vadi noževe dok u lice se smeška