Bezimena

Kô da živim s tim, tako trebam te
I dalje boli rana što si mi dala, kad si htela da te volim
Kô da nisam živ, kô da ništa moje ne postoji
Krala si mi mir, da bi opet bio duplo bolji

A mene boli, boli me, boli što si pored nje
Još ti ime proklinjem, moje nemoj ni da pominješ!
A mene boli, boli me, boli što si pored nje
Još ti ime proklinjem, moje nemoj ni da pominješ!

Za ljubav nisi, a šta li misliš da li sam ja?
Toliko isti da opet mislim da tako veruješ u nas
Samo tebi pripadam, opet sve ću da ti dam
Opet će nam doći kraj, priču znam tu napamet
Opet sve što znam, srećo, oka tvoja dva
Što su navikla na laž, priču znam tu napamet
A-a-a, da li znaš? Da li znaš? Da li znaš?

Kô da živim s tim, tako trebam te
I dalje boli rana što si mi dala, kad si htela da te volim
Kô da nisam živ, kô da ništa moje ne postoji
Krala si mi mir, da bi opet bio duplo bolji

A mene boli, boli me, boli što si pored nje
Još ti ime proklinjem, moje nemoj ni da pominješ!
A mene boli, boli me, boli što si pored nje
Još ti ime proklinjem, moje nemoj ni da pominješ!

A pored tebe bilo bi mi fer, da mi sreću bolom zamene
Da me rane opet zabole, dragi sve za tebe
Samo tebi pripadam, opet sve ću da ti dam
Opet će nam doći kraj, priču znam tu napamet
Opet sve što znam, srećo, oka tvoja dva
Što su navikla na laž, priču znam tu napamet
A-a-a, da li znaš? Da li znaš? Da li znaš?
A-a-a, da li znaš? Da li znaš? Da li znaš?