Početak

Verovati ljudima, to najveća je greška
Iza leđa vadi noževe, dok u lice se smeška
Ne dam više nikom' da mi se sere na sneška
Stihovi me koštaju, olovka teška
Podigô se sam, nije me digla ni cesta
Samo čekam dan da odem od ovog mesta
Sve to što se dešava, samo deo je testa
Napravite mesta, deset na jedan orkestar
Rekô sam pričaj, ali sebi prljaš obraz
Ne možeš mi ništa, već sam navikô na poraz
Trčim sto na sat, iako boli svaki korak
Noć je, brate, duga, znam da mene čeka zora
Navikô na ljude, al' ljudi nisu na mene
Ljudi mene ne prate prate me crne sene
Moji putevi su poput urezane stene
Ako moje srce jebe, pusti ga da vene

Padala je kiša, oni rekli su mi kisni
Niko te ne čuje, slobodno vrišti
Držali su otrov, rekli mi zini
Najveći masakr se napravi u tišini
Padala je kiša, oni rekli su mi kisni
Niko te ne čuje, slobodno vrišti
Držali su otrov, rekli mi zini
Najveći masakr se napravi u tišini

Svaki dan je depra, al' za uspon ja se spremam
Da l' da imam lažne prijatelje il' da ih nemam?
Ljudi su jebeno isti reakcije indentične (Sve isto)
Kažes im šta misliš reakcije patetične (Ma, fuj)
Svi potpuno isti, svi rade na šablone
Podignu te gore da te bace i slome
Boli njih sve kurac, kol'ko radiš, šta ti znači?
Ko je stvarno ko, pokažu nevidljivi znaci
Ja znam kakav je osečaj kada mesto se maši
Vi imate ljude, al' ni oni nisu vaši (Niko)
Svako te gleda čudno kad' ne pripadaš masi
Kada si drugačiji, svaki kreten te se plaši
Mi mislimo glavom, pa vam ličimo na zlikovce
Ne pitaj me zašto više ne verujem nikome
Verovati ljudima to najveća je greška
Iza vadi noževe, dok u lice se smeška

Padala je kiša, oni rekli su mi kisni
Niko te ne čuje, slobodno vrišti
Držali su otrov, rekli mi zini
Najveći masakr se napravi u tišini
Padala je kiša, oni rekli su mi kisni
Niko te ne čuje, slobodno vrišti
Držali su otrov, rekli mi zini
Najveći masakr se napravi u tišini