Kisa

(albüm: Prioriteti - 2020)

Pišem ti još jednu pesmu, sad smo opet na početku
Večeras kući doći neću, jer je tražim kô i sreću
Mama, postao sam preskup, al' skupo plaćam ovu sreću
Pogledaj oči sada led su, ne vidim isto kao pre nju
Aj' reci zašto me zoveš kad naše samo je problem?
Moj put tako je proklet
Valjda znamo se bolje, idi najbolje što pre
Jer žene lako prebole, zato nek ode sve

I zovi kišu da mi pljušti, svetlo neka otme san
Jer je jesen mi u duši kad već nije voljena
Ja mrzim leto jer je njeno, noć je moja, njen je dan
Zato sunce brže zađi da vas više ne gledam

Krvave ruke na papiru, ne smem da pogledam šta pišu
Tužne note na klaviru što podsećaju na kišu
Nemam nijednu našu sliku, sećanja nestala u dimu
Sve ove ribe kô na filmu da bih izlečio prazninu
Više ne mogu, ne želim neka sve odu, ne vredi
Ti budi još tu, ne beži
U meni noću je nemir, pišem ti strofu jer bledim
Više ne mogu se setim, kako je bilo pre

Pa zovi kišu da mi pljušti, svetlo neka otme san
Jer je jesen mi u duši kad već nije voljena
Ja mrzim leto jer je njeno, noć je moja, njen je dan
Zato sunce brže zađi da vas više ne gledam